Usamljenost više nije samo psihološka kategorija – postala je društveni izazov. Najnovije istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da čak 57% mladih Evropljana oseća umerenu ili ozbiljnu usamljenost. U Srbiji, milenijalci se sve češće okreću online zajednicama kako bi popunili prazninu koju nekadašnje forme socijalizacije – poput izlazaka, druženja na poslu ili porodičnih okupljanja – više ne ispunjavaju.
Za 29% ispitanika, digitalna prijateljstva pozitivno utiču na mentalno zdravlje. U Srbiji taj procenat iznosi 23%. Virtuelni forumi, društvene mreže i gejming platforme za mnoge postaju ne samo zabava već i prostor za iskazivanje emocija, razmenu ideja i traženje podrške.
„Digitalni prostori postaju sigurne zone za samoizražavanje, učenje i povezivanje sa istomišljenicima,“ ističe sajberpsihološkinja Rut Gest. „Ali samo kada se koriste s merom i uz svest o bezbednosnim rizicima.“
Upravo ti rizici postaju sve vidljiviji. Čak 64% milenijalaca u Srbiji navodi da su upoznali osobu koja je lažno predstavila svoj identitet. Istraživanje takođe pokazuje da 8% ispitanika oseća pogoršanje mentalnog zdravlja usled boravka u online zajednicama. Površne interakcije, toksični komentari i manipulacije identitetom lako narušavaju osećaj sigurnosti, a često i samopouzdanje korisnika.
Još jedan alarmantan podatak: 31% milenijalaca iz Srbije objavljuje važne životne promene najpre na društvenim mrežama, a tek potom obaveštava bliske prijatelje i porodicu. Digitalna potvrda i instant reakcije postaju važnije od ličnih razgovora, što menja ne samo dinamiku odnosa, već i kriterijume za „bliskost“.
Ipak, offline veze nisu izgubile vrednost. Dve trećine (66%) ispitanika priznaje da iskrenije i dublje odnose ipak lakše grade uživo. U proseku, milenijalci imaju oko 14 stvarnih i 7 online prijateljstava – što pokazuje da i dalje veruju u moć direktne komunikacije.
Istraživač bezbednosti Mark Rivero iz Kaspersky tima GReAT upozorava na širi kontekst: „Virtuelni prostori mogu da pruže podršku, ali istovremeno povećavaju rizike po privatnost, krađu identiteta i sajber nasilje. Granice moraju postojati.“
Zanimljivo je i da 13% ispitanika priznaje da su se sami nekad predstavljali lažno na mreži – bilo kroz lažno ime, izmijenjeni profil ili čak potpuno izmišljeni identitet. To dodatno zamagljuje granicu između autentičnosti i digitalnog performansa.
Uprkos digitalnoj revoluciji u međuljudskim odnosima, milenijalci prepoznaju važnost kontakta licem u lice. Reč je o generaciji koja se kreće između dve stvarnosti – jedne u kojoj se voli kroz ekrane i druge u kojoj se poverenje meri pogledom, govorom tela i tonom glasa.
Na kraju, online prijateljstva mogu biti i oslonac i zamka. Ključ leži u balansu, samosvesti i digitalnoj pismenosti. Jer iako klik može povezati dve osobe u sekundi – istinsko poverenje ipak traži vreme, ranjivost i prisustvo.
